петак, 27. јануар 2017.

Гаси екран, узми хеклицу!


    Једном давно, као девојка од неких двадесет и кусур година села сам у аутобус и кренула на мало дуже путовање. Извадила хеклицу и конац и почела да уживам. После неког времена приметим погледе одушевљених старијих госпођа које нису навикле на младо чељаде са хеклицом. 
    Чекам у ходнику дома здравља. Са хеклицом наравно. Многе које виде су одушевљене. И саме се питају што се и оне нису тога сетиле. Некима и показујем и подстичем да се и саме лате тог оружја.
Девојка сваки дан у аутобусу хеклала. Овде видите како је испало...
  
    Стално слушамо нешто лоше. Лоше ствари на вестима, кукање комшија, пријатеља, рођака на ово и оно. Лоша држава, лоше друштво...

Е па мислим да је време да нешто променимо!

Не мислим на оно да мењамо свет и тако то, него на ону другу бољу промену. Како коју промену? Па промену себе. Наиме баталите вести, бесмислене емисије, риалити па и серије. То код вас само буди бес, нервозу, незадовољство. Пробудите вашу креативност. Хеклање, плетење, вез, декупаж, резбарење, сликање, вајарство, па и музика, стихови... Има много начина да човек ослободи своју креативност! А то нама управо и треба.

Хеклање, плетење, па то раде само бабе!?

 

Ма није ваљда. Прочешљајте мало интернет. Само на фејсбуку могу се наћи групе са десетинама хиљада страствених љубитеља рукотворина на нашем говорном подручју. А тек на страним!? Стотине хиљада!! И сваки дан се хвале својим радовима. Проверите...

Знате шта је посебно добро код хеклања?

 

Можете радити свуда! Потребно је само игла за хеклање и вуница(или конац). И можда шема ако се ради нешто комплексније. Чекате код лекара? Дуго путујете аутобусом? Чекате? Искористите то време креативношћу! 
Не брините се шта ће други рећи, ионако већина блене у екране. Будите у томе другачији. 

Хајде да учинимо овај текст мало занимљивијим...

 

Позивам вас, тј. не. Изазивам вас да покажете своју креативност док чекате и пошаљете слике да видимо ваша ремек дела... 

Сад је ред на вас да наставите ову причу...


2 коментара:

  1. Pre par godina organizovala sam besplatnu radionicu rucnih radova malo zainteresovanih je bilo,najvise dece.Dok sam cekala kraj treninga moje unuke u jednoj osnovnoj skoli,plela sam carape kada su me videli profesori koji odlaze kuci skoro su mi se podsmejavali,ali to nije ni vazno to je njihova kultura i obrazovanje na našu žalost.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. У ком граду сте? Знам да у Нишу има заитересованих за учење. Ја исто држим школицу, где су претежно деца.

      Избриши